nedostajalica

Dani prolaze, ja ih posmatram.
Pokušavam da ih stignem, uglavnom kaskam za njima.
Sedim na terasi, zamislim se.
Neki prijatelji su tišina ali ne prođe dan da ne pomisliš na njih. Na svaku pomisao srce se stegne.
Vraćam se u prošlost. Postoje te zajedničke uspomene i odvojenost. Ona odvojenost koja svaku uspomenu pretvara u suze, pa u smeh. U smeh na sećanje svega lepog što smo prošle zajedno.
Kad bih samo mogla da te uhvatim za ruku i izvučem iz tog nepoznatog, dalekog sveta.
Da te vratim ovde da se zajedno smejemo, da igramo, pevamo, skačemo.
Da te zagrlim i kažem koliko te volim.
Koliko nedostaješ ovom svetu, koliko mu fali tvoj osmeh.

Ispijem gutljaj nesa, pogledam u nebo i osmehnem se. Znam da vidiš. Znam da me čuvaš.